Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Šarl de Gol - čovek koji je, u trenutku kada se činilo da je istorija zakucala Francuskoj poslednji ekser u kovčeg, jednostavno odbio da se povinuje. Bio je jedini koji je umeo da izgovori rečenicu “Francuska nije mrtva” dok je pola planete sahranjuje, a onda to i dokazao.

U ovoj epizodi Nikola Đukić i Ivan Drljača vraćaju de Gola na teren gde je najopasniji: u realnost poraza, ali i tvrdoglavog pokušaja da se od nule napravi država, vojska i mit. Pričamo o "tvorcu Francuske", čoveku koji je razumeo politiku kao disciplinu hladnog strpljenja, koji je verovao u institucije više nego u ljude, i koji je svaki kompromis smatrao ličnom kapitulacijom; o njegovim sukobima sa generalima, diplomatama i predsednicima, o tvrdoglavosti koja je bila i štit i teret, o njegovoj opsesiji nezavisnošću - nacionalnom, političkom, vojnom.

London 1940. a kasnije i dramatični povratak u oslobođeni Pariz, stvaranje Pete republike, ali i odlazak iz politike u trenutku kada je odbio da bude figura bez moći. Ovde nema lake i crno - bele priče. De Gol se nikada nije uklopio u jednostavne narative, pa tako ni ova epizoda ne nudi jednostavna tumačenja.

Ovo je razgovor o karakteru koji se ne uklapa u klišee, lideru koji je prezirao kompromis, političaru koji je odbijao da se povinuje raspoloženju trenutka.

Kako je izgledala Francuska posle ratnog raspada? Zašto je De Gol odbijao da bude tek figura na vlasti, čak i kada su ga molili da to bude? Kako je izgradio Petu Republiku kao lični eksperiment? I zašto je njegova senka i dalje prisutna u svakoj francuskoj krizi ali i uspehu?

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Od dečaka koji je, u staroj seoskoj školi više čuvao ovce nego što je učio, Vuk Stefanović Karadžić, čovek bez fakulteta, bez funkcije i bez zaštite države ili crkve, postaje ključna figura reforme jezika u XIX veku, sakupljanja narodnih pesama i ulaska srpske kulture u evropske naučne tokove. Od samih njegovih početaka pa do zasluženog statusa bečkog intelektualca koji polemiše, sarađuje i razmenjuje pisma sa Geteom, braćom Grim i Kopitarom, Vukova biografija je sve, samo ne mirna i linearna. Njegov put nije priča o urednom napredovanju, već oštri, vijugavi i isprekidani put, od marginalca do čoveka čiji potpis menja način na koji govorimo, pišemo i uopšte mislimo o sopstvenom jeziku.

Kad kažemo Vuk danas nekako ne možemo da ne mislimo na čitav paket: reformatora, pisca, simbol. I tu sve počinje. Jer, šta je od toga istorija, šta književnost, a šta mitologija?

U ovoj epizodi, dr Jovana Milovanović i dr Nikola Piperski gledaju Vuka prvo kao istorijsku figuru: čoveka koji se kreće između ustaničke Srbije, Beča i evropskih učenih krugova, zavisan od tuđe milosti, ali opsednut sopstvenim projektom. Čoveka koji vaga između crkvenih i državnih elita, piše, prepisuje, pregovara, traži saveznike, i ne odustaje kada postane jasno da njegov rad za mnoge znači gubitak moći i prestiža.

Zatim je tu književni Vuk: onaj koji menja jezik knjige i uvodi “narodni” kao meru. Šta nestaje kada staru pismenost proglasiš "neživotnom“, a novi standard postane obavezan?

A tu je, naravno, i mitski Vuk: onaj sa spomenika, iz čitanki i političkih govora. Tu se pojavljuju kontroverze: Vuk kao spasilac jezika, Vuk kao "uništitelj tradicije“, Vuk kao navodni alat tuđih interesa. Jovana i Nikola analiziraju kako je od konkretnog reformatora nastala figura koja se koristi kad god treba prizvati "izvorno narodno“, ili potegnuti Vukova pravila kao poslednju reč u raspravi.

Ovo nije epizoda koja ponavlja naučene fraze o prosvetitelju i ocu jezika. Ovo je priča koja Vuka vraća u realno vreme i prostor: kao modernog čoveka, reformatora, revolucionarnog lingvistu koji pravi krupne i hrabre poteze, greši, rizikuje, ulazi u sukobe; Vuka čiji rad na naše živote ostavlja posledice toliko korenite i velike da ih i dalje osećamo svaki put kad mislimo, pišemo, čitamo ili se svađamo oko toga šta je "pravilno“ srpski.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Leonardo da Vinči je jedna od onih ličnosti zbog kojih istorija umetnosti ali i istorija civilizacije deluje kao da u sebi krije paralelne svetove. Jedan čovek, a u njemu čitav arsenal talenata i zanata: slikar, pronalazač, inženjer, anatom, arhitekta, konstruktor, scenograf, posmatrač svakog lista i svakog oblaka; i naučnik i sanjar, i precizni hroničar stvarnosti i njen najuporniji remetilački faktor.

Dr Jovana Milovanović i dr Nikola Piperski vode nas kroz Leonardov život kao kroz laboratoriju u kojoj se sve prepliće: od firentinskih radionica koje su mirisale na uljanu boju i gar, do milanskih sala gde je crtao mašine koje bi i danas izazvale nelagodu zbog svojih karakterisitika i mogućnosti. Pričamo o čoveku koji je secirao leševe samo da bi razumeo kako svet funkcioniše iznutra, i o umetniku koji nikada nije verovao u konačnu verziju, jer svaki crtež je bio tek početak, nikada kraj.

Zašto je Leonardo toliko toga ostavio nedovršenim? Da li je to slabost, ili je nespremnost da se pomiri sa prosekom njegova najveća snaga? Kako izgleda život čoveka koji nikada nije bio zadovoljan “dovoljno dobrim”?

Koja je tajna Leonardove jedinstvenog ugla gledanja? Kako mu je polazilo za rukom da u jednom istom trenutku vidi i mehaniku i poeziju sveta i zašto je to i danas nedostižna kombinacija?

Danas je naša tema Leonardo - genije koji kao da je izmicao svakom veku u kom je živeo.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Nikola Pašić, inženjer po obrazovanju, ali i politički arhitekta čitave jedne političke epohe. Rođen u Zaječaru, obrazovan u Cirihu, zadojen idejama ruskih narodnjaka, vratio se u Srbiju kao buntovnik protiv režima i rešen da postane protivnik svake samovolje vlasti. No, sudbina je imala druge planove. Od revolucionara koji je bežao preko granice posle Timočke bune 1883. stigao je do najdugovečnijeg predsednika vlade u istoriji Srbije i Jugoslavije. Pašić je postao sinonim za politički instinkt, strpljenje i moć pregovora.

Bio je čovek koji je umeo da preživi i kraljeve, i atentate, i izdaje. Sa Milanom Obrenovićem delio je prezir, sa Aleksandrom Obrenovićem nepoverenje, a s Petrom Karađorđevićem složnu, ali napetu saradnju. Kada su kraljevi padali, on je ostajao. Znao je da se povuče kada treba, da zaćuti kad svi viču, i da iskoči iz senke u trenutku kad se odlučuje o svemu. Njegov život bio je neprestani hod po tankoj liniji između političke svemoći i preživljavanja.

Tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, Pašić je bio na čelu države dok se sve oko nje rušilo. Dok su vojske ginule na Ceru i Kolubari, on je u Nišu i na Krfu pokušavao da očuva ideju države i diplomatijom izbori ono što oružje ne može. Njegova uloga u stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. bila je kruna političkog umeća, ali i početak novih nesporazuma.

Za jedne narodski vođa i otac moderne Srbije, za druge hladan manipulator, čovek koji je znao sve da preživi jer je znao kad da popusti.

Istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača razgovaraju o tome kako je Pašić, neustrašiv i proračunat, manevrisao između kraljeva, stranih ambasada i nezadovoljnog naroda; majstor kompromisa, manipulator, politički strateg koji je znao da prepozna trenutak i da iz svake krize izađe jači.

Razumeti Pašića znači razumeti i samu srpsku politiku tog vremena i svet u kojem su ideali često bili taoci prilika, a opstanak umeće veće od pobede.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Mao Cedung bio je i ostao istorija, mit, trauma, ideologija, kult i opomena u jednom imenu.

Uverenjem je mogao da zapali naciju, a odlukama da je baci u glad, haos i strah. Bio je vođa revolucije, tvorac jednog od najradikalnijih društvenih eksperimenata u istoriji, pesnik koji je verovao da se svet može preoblikovati snagom ideje, ali i čovek čije su odluke odnele milione života. Kako razumeti ličnost koja je istovremeno simbol kineskog ponosa i epitom političke zaslepljenosti?

Istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka pričaju danas o vođi Kine koji se u kolektivnoj svesti svog naroda i dalje nalazi između svetilišta i optuženičke klupe. Diskutujemo o čoveku koji je sebe smatrao arhitektom novog društva, ali je to društvo platio najvišom mogućom cenom.

Veliki skok napred, kulturna revolucija, male crvene knjižice u vazduhu, omladina koja razbija prošlost kao da je neprijatelj, Dugi marš, velika glad, logori za "prevaspitavanje" neistomišljenika: sve to je bila klima, psihologija, ritam Kine, zemlje koja je u istom dahu želela napredak i spaljivanje svega što je ličilo na juče.

Kako je seljački sin postao neprikosnoveni vođa čija je "jedna iskra mogla zapaliti celu preriju", zašto je njegova revolucija pojela sopstvenu decu, i kako se ideja o "novom čoveku“ pretvorila u mašineriju koja melje ljude?

Kako je njegova vizija Kine, iako toliko kontroverzna i radikalna, uspela da preživi političke lomove XX veka? Šta se dešava kada jedan čovek poveruje da istorija treba da ima samo jednu istinu i jednu putanju?

I zašto je svet, uprkos svemu, i dalje opčinjen Maoom?

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Propaganda u Trećem rajhu nije bila prateći program, bila je režim.

U njegovom središtu, Jozef Gebels, čovek koji je od politike napravio performans, a od svakodnevice pozornicu. Ministar propagande u nacističkoj Nemačkoj dizajnirao je način na koji ljudi osećaju, pamte i ponavljaju. Od kulta vođe i ritualizovanih govora do precizno tempiranih radijskih nastupa, bioskopskih žurnala i naslovnih strana, sve je služilo jednom cilju: da sumnja u Rajh ne postoji. Govorimo o moći (zlo)upotrebe masmedija i propagandi u službi zla.

Istoričar Ivan Drljača i politikolog, stručnjak za komunikacije, Nikola Parun seciraju tu mašineriju koju je u pogon stavio ministar za nacionalno prosvetljenje i propagandu. Pratimo kako se formira neprijatelj, kako ponavljanje menja stvarnost, kako se humor kroti, jezik preformatira, a kultura potčinjava.

Kako propaganda postaje infrastruktura svakodnevice? Kako se industrijalizuje obmana a državni aparat postaje mašina za manipulaciju emocijama i njihovo "disciplinovanje"? I kako se Nemačkoj uopšte desio Gebels, majstor propagande, koji se provincijskog intelektualca pretvorio u nezaobilaznog, svemoćnog partijskog stratega?

Pre nego što je upoznao Hitlera, bio je kritičan prema nacizmu i čak flertovao sa levicom. Šta se to desilo prilikom njihovog susreta 1926. pa je doživeo prosvetljenje?

Gebelsov uspon nije bio slučajan niti brz : u Berlinu je stvorio novi model političke borbe. Precizno je razumeo puls publike i neprekidno testirao šta radi na masi: od ritma govora, preko muzike, vizuelnog izraza na fotografijama i filmu do trenutka i načina podizanja tenzije i pravljenja euforije.

Imao je sposobnost da ideologiju pretvori u emociju i da od svake jednostavne poruke napravi performans. Berlin mu je poslužio kao eksperimentalna laboratorija, a uspeh u osvajanju mase korišćenjem novina i radija otvorio mu je vrata do najvišeg vrha partije. Tu više nije bio samo propagandista i partijski agitator, postao je čovek koji definiše ton čitavog Trećeg Rajha.

Bio je opsednut imidžom: od montaže fotografija i režiranja govora do kontrole svetla na mitinzima. Tako je režirao i mit o sebi.

Privatno je vodio haotičan, dramatičan život , ispunjen preljubama, ljubomorom i dubokim emocionalnim potresima, a njegovi dnevnici otkrivaju čoveka rastrzanog između grandiozne slike o sebi i stalne potrebe da dobije Hitlerovo odobrenje.

Do kraja rata ostao je fanatično odan, odbijajući svaku pomisao o predaji. Njegov kraj u bunkeru, zajedno sa porodicom, bio je poslednji čin iste propagandne logike koju je širio.

Danas pričamo o načinu na koji je nacistička propaganda prodrla u svaku poru društva: u škole, novine, bioskope, muziku, porodicu, rituale, jezik, humor i svakodnevicu.

Povlačimo pritom i liniju do savremenog sveta u kojem se propaganda više ne oslanja na megafone i filmske žurnale, već na algoritme, viralnost, instant emociju i medije koji dolaze do nas brže nego što umemo da postavimo pitanje o tome šta je zapravo istina.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Kada je Vinston Čerčil prvi put kročio u parlament, delovao je kao čovek koji je došao da pobedi, ne da se dopadne. Bio je previše glasan, previše samouveren, previše svestan da istorija pamti samo one koji tresnu šakom o sto. Generali su ga mrzeli, novinari obožavali, a narod... narod ga je slušao jer niko nije znao da govori kao on.

Nikola Đukić i Nikola Šipka otvaraju jedno od najzanimljivijih poglavlja XX veka: život, uspon i pad čoveka koji je u isto vreme bio i spasilac Evrope i simbol britanskog imperijalnog ponosa. Čerčil, večiti buntovnik sa cigarom i čašom viskija, pesnik u uniformi, političar koji je znao da gubi sa stilom i pobeđuje uz osvetu.

Od rovova Burskog rata do bunkera pod Londonom, od govora koji su dizali moral naciji do odluka koje su koštale hiljade života - epizoda istražuje njegovu senku i sjaj, sva lica čoveka koji je uvek balansirao na granici između heroja i autokrate, između vizije i sujete.

Danas pričamo o upornosti, sujeti i neverovatnom instinktu za istorijski trenutak. Ali i o senkama koje prate svaki mit; od kolonijalne politike i rasnih stavova do kontroverznih odluka u ratu, teškoj i komplikovanoj ličnosti koja ne pristaje da se uklapa ni po koju cenu.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Period između 1717. i 1739. godine u istoriji Srbije mnogi preskaču, a on je zapravo fascinantan, pun preokreta, neizvesnosti i velikih očekivanja. To je vreme kada se Srbija, nakon Velike seobe, našla između dva sveta: između Beča i Carigrada, između imperija koje su odlučivale o njenoj sudbini. Dok su jedni videli budućnost u habzburškom redu i zapadnom poretku, drugi su još uvek gledali ka starom, poznatom Istoku. Istoričar Nikola Đukić i istoričar umetnosti dr Nikola Piperski razgovaraju o Srbiji pod Habzburškom monarhijom, o provinciji - kraljevini, o pokušajima da se izgradi nova uprava i o tome kako je sve to izgledalo iz perspektive naroda koji je živeo između carskih odluka i svakodnevne borbe za opstanak; o narodu koji je, između tuđih granica, pokušavao da pronađe sopstveni identitet. Srbija je bila strateški prostor, koridor između Beča i Carigrada, i svaka vojska koja bi prešla Dunav smatrala je da ima pravo da je preuredi po svom modelu.