🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Važni istorijski događaji, ratovi posebno, najčešće počinju sporim gubitkom ravnoteže. Krimski rat upravo je takav trenutak u istoriji, trenutak u kome se svet lomio, tiho ali nepovratno. Bio je to rat koji se često gura na marginu, a koji je zapravo poslednji "stari" rat i prvi moderni globalni sudar imperija. Rat koji s razlogom često nosi naziv nulti svetski rat.

Na Krimu se sredinom XIX veka sukobljavaju koncepti moći. Prvi rat velikih sila u kome se frontovi ne tiču samo jednog regiona, već čitavog međunarodnog poretka: Rusija, Osmansko carstvo, Velika Britanija, Francuska i Pijemont (Sardinija) sudaraju se oko pitanja moći, uticaja, mora i legitimiteta. Krim postaje poligon na kome se rađa savremeni rat: rovovi, ratna propaganda, telegraf, fotografija, masovna logistika i medijsko praćenje sukoba.

Paralela sa današnjim ratom između Rusije i Ukrajine nije nikakva slučajnost niti metafora, već obrazac: Rusija pokušava da pomeri granice poretka uspostavljenog spolja, Zapad reaguje koalicijama, sankcijama i posrednim ratovanjem a Krim je tačka gde se lome imperijalne ambicije, bezbednosne doktrine i međunarodno pravo.

Krimski rat razotkriva mit o stabilnoj Evropi, pokazuje koliko su mirovni sporazumi kratkog daha i koliko se istorija ne ponavlja, već nastavlja. Pričamo o ratu koji je najavio XX vek, o porazu iluzija i o logici sukoba koja i danas oblikuje svet u kome živimo.

Još jednom da se pohvalimo da je počela sa radom naša prodavnica, gde možete istorijski odgovorno da trošite svoje pare:

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

*Venac besmrtne slave

srpska ti vila plete,

nad tvojim grobom, Vojo,

komitske plaču čete*

Vojislav Voja Tankosić, čovek koji je svojom energijom remetio poredak, podizao temperaturu događaja u kojima je učestvovao, detonator jedne epohe koja je pod njegovim uticajem gubila ravnotežu.

Dete Tamnave koje je izraslo u oficira zaverenika, komandanta dobrovoljaca, idealistu posvećenog nacionalnoj ideji, heroja balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, drugog čoveka Crne ruke, predanom, beskompromisnom vođi i vojvodi. Bio je figura oko koje se Srbija prelamala između slobode i zavere, ideala i krvi, vizije i brutalne stvarnosti, podignuta na nivo legende i među svojim saborcima i među narodom.

U specijalnoj epizodi koju ste vi tražili, istoričar Nikola Đukić i istoričar umetnosti dr Nikola Piperski ulaze pravo u srž biografije čoveka koji je na prelazu dva veka postao sinonim za neustrašivost, političku subverziju i vojničku disciplinu, ali i za haos jedne epohe koja je tražila upravo takve ljude.

Tankosićev put je priča o Srbiji koja se iz Kneževine pretvara u modernu državu kroz balkanske ratove, atentate, likvidacije, tajne sastanke, bitke i legende sa bojnog polja. Od dečaka iz Tamnave do vođe dobrovoljaca i jednog od ključnih ljudi Crne ruke, pred nama je biografija koja se ne drži jedne ravne linije, nego ide onako kako ide istorija kada postane ozbiljna: naglo, opasno, nepredvidivo.

Majski prevrat, Crna ruka, Balkanski ratovi, atentati, tajne mreže, Istra, Šumadija, Beograd; gde god se lomila istorija, Tankosić je bio u blizini.

Ovo je priča o oficiru koji je živeo brže nego što je država mogla da izdrži. O čoveku koji je umeo da mobiliše mase, ali i da komanduje malim, opasnim odredima. O čoveku koji je znao kako se ruši režim, kako se vodi rat i zašto se javnost tako lako deli između divljenja i straha.

Đukić i Piperski otvaraju ključne tačke Tankosićevog uspona i njegovog poslednjeg poglavlja u Prvom svetskom ratu, poglavlja koje i danas izaziva rasprave i nerazjašnjene dileme. Njegova smrt nisu kraj priče o Vji Tankosiću, jer, on je simbol cele jedne generacije koja je koja je želela nezavisnu i snažnu Srbiju, ali je istovremeno prolazila kroz lomove, frakcije i unutrašnje sukobe, i u tim lomovima izgorela.

Kroz dokumente, svedočenja, političke veze i kulturološke posledice, naši istoričari rekonstruišu i ceo sistem u kojem je baš takav, taj čovek mogao da nastane, i pokušavaju da odgovore na pitanje: gde se završava legenda, a gde počinje stvarni istorijski lik, ponekad surov, ponekad briljantan, uvek opasan, i uvek važan?

Uz ovu, ukoliko niste, predlažemo da pogledate i epizodu o Majskom prevratu https://www.youtube.com/watch?v=UT87adj8LI4

Austrougarskom ultimatumu: https://www.youtube.com/watch?v=6BWi2feN6R8

i Gavrilu Principu: https://www.youtube.com/watch?v=cV0MZ_ZHQnE&pp=0gcJCSkKAYcqIYzv

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Postoji ukorenjena predstava da je Vizantija svet careva, patrijarha i dvorskih intriga u kojima žene stoje po strani , kao ukras, zalog dinastije ili tiha senka prestola. Ova epizoda razbija upravo taj mit. Jer biti carica u Vizantiji nije značilo biti nevidljiva. Naprotiv.

U razgovoru istoričarke umetnosti dr Jovane Milovanović i istoričarke Ivane Veselinović otvara se jedno slojevito i često zanemareno pitanje: šta je zaista značilo biti žena na vrhu najdugovečnije imperije evropske istorije? Vizantijske carice nisu bile samo supruge careva. One su bile regentkinje, zakonodavke, politički igrači, pokroviteljke umetnosti i Crkve, ali i figure oko kojih su se lomile dinastije, ikonoklastičke krize i državni udari.

Od Teodore, koja iz najnižih slojeva društva dolazi do samog vrha vlasti i zajedno sa Justinijanom oblikuje zakonodavstvo Carstva, preko Irine Atinske, prve žene u Vizantiji koja samostalno vlada i potpisuje akte kao basileus, pa do Jelene Dragaš, čiji život je bio posvećen politici i podršci sinu, Konstantinu XI Paleologu Dragašu, ova epizoda pokazuje da su carice često bile ključni nosioci moći, čak i kada formalno nisu nosile krunu.

Razgovaramo o tome kako je izgledao položaj žena u vizantijskom društvu, gde su bile granice njihovog delovanja, ali i kako su te granice stalno pomerane upravo na dvoru. Koliko je religija bila sredstvo kontrole, a koliko prostor uticaja? Zašto su carice istovremeno slavljenje kao svetice i demonizovane kao opasne zavodnice? I zbog čega je Vizantija, za razliku od mnogih zapadnoevropskih država, relativno često dopuštala ženama da vladaju, makar u kriznim trenucima?

Ovo je priča o realnoj moći, političkoj inteligenciji i institucionalnim okvirima koji su caricama omogućavali da budu mnogo više od simbola - žene koje su oblikovale istoriju.