Podržite nas na Patreonu Patreon.com/historycast

Šta je zatekao a šta uradio Petar Veliki kad se posle velikog puta po Evropi vratio kući? Nastavak naše priče o ovom fascinantnom caru počinje upravo tu - u trenutku njegovog povratka, kada u sebi nosi viziju modernizacije, a pred sobom zatiče carstvo ukopano u vekovne običaje, praznoverje i feudalni poredak. Šta se dešava kada jedan čovek pokuša da na silu ubrza tok istorije? Kada želi da od ogromne, rastrzane i samodovoljne Rusije napravi evropsku silu - Rusku imperiju - čak i ako mora da reformiše sve: vojsku, društvo, kalendar, pa i način oblačenja? O tome, kao i o posledicama koje su njegovi postupci ostavili, govore istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka, u nastavku priče koja u centar pažnje stavlja jednog od najambicioznijih i najkontradiktornijih vladara Evrope.

Podržite nas na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

U ovoj epizodi ne govorimo o bojevima, već o onome što dolazi nakon što zastave padnu. O despotima bez zemlje koji su nastavili da postoje, ne uprkos istoriji, već uzduž njenih pukotina. Pad Smedereva 1459. godine bio je kraj jedne epohe, kraj Srpske despotovine, ali ne i kraj priče. Brankovići, pre svega sinovi Svetog Stefana, Đorđe i Jovan, nisu nestali sa porazom.

Naprotiv, sa sobom su poneli državni model, dvorsku kulturu, umetnost i ideju suverenosti, i preneli ih zajedno sa očevim moštima preko Save, u dvorove Ugarske. Tamo, u Sremu i Kupinovu (Kupiniku), među novim gospodarima, srpski despoti su postali nešto između simbola i političke alatke.

Vuk Grgurević (Branković), poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk, pretvoren je u epskog junaka, a bio je vladar sa stvarnim vojskama, ratovao pod ugarskom zastavom, ali sa despotovom titulom. Jovan Branković, poslednji u nizu Brankovića, nosio je tu titulu više kao amanet nego kao vlast. Istoričar Nikola Đukić i istoričar umetnosti Nikola Piperski mapiraju ovo neobično poglavlje srpske istorije - jedno u kojem se država povukla, ali ideja opstala. Razgovaraju o tome kako se srpski srednjovekovni identitet preoblikovao u egzilu: kroz ikonopis, ktitorstva, političke brakove i uporne pokušaje da se sačuva identitet u tuđem carstvu.

Više od šest vekova prošlo je od onog 28. juna 1389. godine, ali boj na Kosovu nije izbledeo iz kolektivnog pamćenja, naprotiv, s vremenom je postao mitski temelj, istorijski topos i politički simbol.

U ovoj specijalnoj epizodi podkasta, istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača vode nas kroz slojevitu priču o Kosovskoj bici - onoj stvarnoj, krvavoj borbi između vojski kneza Lazara i sultana Murata, ali i onoj drugoj, koja se vekovima vodi u pesmama, knjigama i kolektivnom sećanju. Šta se zaista dogodilo tog dana na Kosovu polju? Da li je bitka bila poraz, pobeda ili zamrznuti trenutak u vremenu?

Kako su se kroz vekove preplitali istorija i mit, i kako su nastajale naracije koje su oblikovale srpski identitet ali i odnose na Balkanu? Zašto je Kosovo i danas ključna reč - ne samo u Srbiji, već u čitavom regionu?